Обраћање оца Марка на слави храма Свете Тројице на Михољској Превлаци
Updated: Sep 4
Тако, ево, скупили смо се данас овде, у овој великој светињи, где је црква и храм посвећен управо данашњем празнику Свете Тројице, Силаска Светога Духа на апостоле, да заједно овде сви саборно се помолимо Господу и да призовемо Светога Духа, да примимо у себе Духа Спаситеља, Утешитеља, Животворца и Животодавца, и да заједно сви саборно прославимо овај светли и велики празник са нашим домаћином, оцем Василијем, његовим братством и сестринством, и са свима нама овде који смо окупљени у име Христово.
Десио се овај празник тако што су апостоли, по речи Господњој, остали у Јерусалиму и нису се удаљавали после Његовог Вазнесења, и били су на молитви у једној кући када се зачула страшна хука и бука. Страшни ветар је почео да дува и Дух Свети у виду огњених језика сишао је на главе апостола. И они су, изашавши из те куће, јер је био велики јеврејски празник и дошли су Јевреји из свих делова тада познатога света, причали свако својим језиком, из ког је дела света дошао. А када је свети апостол Петар изашао да беседи, сви су могли да га чују на свом језику, зато што је Дух Свети оно што сија у нама и што је препознатљиво.
Није битно којим језиком причамо, драга браћо и сестре, ако причамо језиком Христовим, језиком љубави. То је језик који сви разумеју и то је језик који обстаје, и то је језик који спасава душе наше. Чули су свако на своме језику проповед апостола Петра о Христу Распетоме и Васкрсломе, који се вазнео на небеса, и многи су се тада крстили и пришли Христу.
То је почетак Цркве Христове и данас је празник који се такође зове рођендан Свете Христове Цркве, јер је Његовим Распећем, Васкрсењем и Вазнесењем установљена Црква, а њена светост и њена благодат, коју она већ 2000 година излива тако милостиво и тако обилно на овај свет и на њене верне, управо су Силаском Светога Духа на апостоле постале благодатне и запечаћене тим Духом Светим.
И онда, драга браћо и сестре, тај исти Дух Свети који је сишао на свете апостоле, апостоли су пренели рукоположењем и крштењем и на своје ученике, који су после били и епископи и свештеници. И ево, и ми данас овде, и свештеници и ђакони, истог тог Духа Светога баштинимо и у себи, ако Бог да, умножавамо, а заједно и ви, драга браћо и сестре, са нама, јер нема Цркве Христове без народа Божијега. Нема Цркве Христове само да је свештеник у Цркви или да је само човек у Цркви. Ту нема пуноће. Пуноћа је када и свештенство и народ у Цркви заједно сви приносе жртву Богу.
Ми овде, свештеници, око Часне трпезе скупљени, призивамо Духа Светога да сиђе на ове часне и свете дарове, где хлеб и вино постају Крв и Тело Христа, нашега Спаситеља.
Ви сте ти који потврђујете то својим молитвама и који својим присуством овде чините живу Христову Цркву. Зидине су зидине. Оне могу да се направе и да се сруше, али жива Христова Црква, тај живи организам, живо тело просвећено Духом Светим, јесмо ми, народ Божији, драга браћо и сестре.
И ево, налазимо се овде, као што сам и на почетку рекао, милошћу Господњом и славимо данас овај празник. И опет ћу рећи, захваљујем се нашем драгом домаћину, оцу Василију, на овом гостопримству. Захваљујем се и у моје лично име што ме је удостојио части да началствујем овом светом Литургијом.
Честитам свима овај данашњи празник и призивам благослов Божији и на ову светињу. Призивам благослов Божији на све вас, драга браћо и сестре, и на нашу парохију у Кртолима, која је увек била и те како везана и територијално и духовно за ову светињу овде. Тако да и мојим парохијанима честитам данашњи празник и данашње окупљање, и свима вама, драга браћо и сестре, јер каже Господ: „Ако будете имали љубав међу собом, тада ће свет познати да сте ученици моји.“
Ми то пренебрегавамо, драга браћо и сестре. Ми свештеници, некад не показујући љубав у своме животу, овако, на улици или у парохији, па онда имамо смелости овде да дођемо и да држимо разне беседе о љубави, а нећемо ни најмање да учинимо. Тако и ви, некада, не ви лично, али људи који долазе у цркву, пуни су приче о љубави, али су им празна срца и празна дела.
Не можемо да упаднемо ни ми свештеници ни ви, народ Божији, у замку, јер ако то радимо, нема Духа Светога, нема благодати Божије.
Ако будемо имали љубав међу собом, ту је и Дух Свети, ту је и сам Господ Исус Христос и сви светитељи са нама.
Још једном, да сте ми сви живи и здрави. Нека нас Господ удостоји да дишемо Духом Светим, да увек у себи имамо Духа Светога, сада и увек и у векове векова. Амин.
Comments