преподобни јустин ћелијски: О СВЕТОМ ЈОВАНУ БОГОСЛОВУ

Да у свакој пори имам по око, и у сваком чулу по херу, вима – не бих могао сагледати и набројати чари чаробне душе Ученика кога Исус љубљаше (тј. Јована).

Да се свака мисао моја разрасте у вечност - не бих могао обухватити душу христоликог Јована.

Да позајмим језик од Златоуста и душу од Григорија Богослова – не бих могао достаславно описати дивну личност Христовог најмилијег Ученика.

Боголики – син громова, грмљавина небеских тајни, Новозаветни громовник. У њему – речи Хр(истове) долазе до свог грома; кад остали говоре: лишће шушти, кад он - свака реч по гром, сваки гром - парче неба низводи. Без њега = благовест муца. Без њега – ми не би знали тајну чудесне Личности Христове.

Он је доказао да је Хр(истос) ваистину блага вест и живот и свет. Како? Јер - Вечност блага. Блага вест је у истини блага ако докаже да је Вечност блага и блажена. Наша планета - острвце у океану Вечности. Све на њему зависи од Вечности, опкољено Вечношћу. Узалуд је назвати благовешћем ма шта и ма кога у овом свету, ако је Вечност, која опкољава свет, горка и црна. Ако је Вечност испуњена блаженством – валови Вечности – свет – најбољи од могућих светова. Ако је Вечност црна и горка: свет /је/ најгори од – светова. Нема оправдања ни света ни Бога, немогућ /је/ оптимизам.

Без благе Вечности – нема благе вести,

» » » — свет не може бити блага вест;

» » » — свет не може бити добар.

Каква је Вечност?

Павле, реци нам. Зар и ти ћутиш? Зар уста Христова немају одговора за наше изморене душе?

Петре -– камену вере? Ах, и ти ћутиш.

Сабор Апостола: сплетите душе своје у сплет, и реците! Ви ћутањем одговарате. Окренути ка вечности – занеме.

У то болно ћутање улеће први гром Сина громова: „У почетку беше Реч“ (Јн 1,1). – То је вест којом Син громова отвара своје Благовешће.

Одговор: Вечност је блага вест, јер: испуњена Логосом: У почетку беше. Стих Вечности: ми знамо, не време, већ Вечност: почетак Вечности - Логос; почетак времена - Логос; почетак простора – Логос. Алфа је ту. Ми знамо Алфу свега (Откр.1,8; 21,6).

Но та вест – горка: ако не залије наш горки живот. Да пређе у нас Логосна Вечност - егоистички затворена према овом свету. Вечност улази у време из љубави: смањује себе до материје, до тела, и „Реч постаде тело“ (Јн.1,14).

Почетак < Реч > Вечност,

средина < Реч > време,

материја < Реч > логосна,

Логос < Разум > Ум – улази у материју, осмислење (свега).

Сине громова: ти са својим громовима разбудио /си/ сва успавана питања у души нашој. Рекао си нам: почетак и средину, реци нам и Крај. Чиме ће се завршити овај свет; и Логос у свету? и Логос у телу? Ми смо сувише горки — да би веровали у благи крај живота. Реци: одгонетни нам завршну тајну.

Логос је Омега. Христос је завршетак, Први и Последњи и средњи (Откр.1,8; 21,6).

Он (= Јован) – видео Алфу и Омегу историје.

Синтеза живота, синтеза смисла, синтеза историје.

Не можемо се изговорити – знамо почетак, знамо средину, знамо завршетак – живота. Не жали се, човече, да не знаш откуда долазиш, кроз шта пролазиш, куда одлазиш.

Кроз Јована /смо/ познали: тајну Вечности, тајну света, тајну Личности Христове.

Зато /је/ он – први највећи богослов. Од њега почиње богословље, начелник богословља.

Тајна Христова и хришћанска = Тајна Вечера: ученик кога Исус љубљаше сеђаше за трпезом на крилу Исусову ... леже на прси Исусове и рече: Господе, ко је тај који ће Те издати! (Ји.13,23-25).

Завештање Исусово, тестамент Исусов – он доставио; тајна, Тајне Вечере: отроичити, обогочовечити: организам богочовечански; Ја чокот — ви лозе (Ји15,1-5). Све да учлани у Личност Богочовека, да буду једно као и Ми, једносушни /!/, да сви једно буду као Ти, Оче, шшо си у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду (Јн.17,21 23).

Тајна Тројичног Божанства, дефиниција Бога: Бог је Љубав (1дн.4,8), човек је љубав. Љубав метод познања: Богољубље - Богопознање: који има љубав к Мени, и Ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам (Јн.14,21).

Ново откривење: пето Еванђеље. Апокалипсис: синтезира сва Еванђеља. Завршетак васељене: завршетак материје: завршетак духа: завршетак човечанства.

Видео /Јован/: Алфу и Омегу = Христа: видех и падох (Откр. 1,17) као мртав; сагледао почетак и крај < /зато/ мртав: Не бој се, Ја сам Први и Последњи (Откр,1,17). Љубљеноме открива (Христос) што никоме.

Књигу Живота прочитао он: седам печата – Јагње отвара њему (Откр. 5,1-8): толики (нејасна реч) ужаси, чудовишта: свет их је пун; диже поклопац и печат, све страхоте ту: сви ужаси ту: човече, човечанство, где си? Људи престају /делати/, Анђели настају: довршавају историју; материја у грозници, духови у грозници; време се опрашта с нама, времена неће бити (откр.10,6). Он присуствује погребу васељене, све се распада, разлучује се добро од зла. Апостол љубави – осуђује зло и Сатану; што је било тајно постаје јавно.

Сврши се (Oткр. 21,6): тајна зла: Сатана би бачен у језеро огњено и његови поклоници: и смрт и пакао бачени – и биће мучени дан и ноћ ва век века < друга смрт (Откр. 20,10,14).

Сврши се: тајна добра: и видех небо ново и земљу нову; прво прође: ево, све ново творим. И рече ми: Сврши се: Ја сам Алфа и Омега (Откр. 21,1.5.6). '

Завршетак: Црква, Лице Јагњетово, и ноћи неће бити (Откр.21, 2:4.22-23; 22,4-5).

Тајновидац -Боговидац: орао богословља < отац < образац, правило. Зашто њему? /Јер/ замењује Исуса: брат Његов: Мајко, ево ти сина; ево ти Матере (Јн. 19,26-27). Други Син Богородице: зато удостојен да нам каже Вечност: смисао свега. Изиђе реч да неће умрети (Јн. 21,23).

Молитва: Христољубни и Христољубљени, распали срца наша љубављу твојом према Сладчајшему, научи нас да љубављу твојом љубимо Господа Исуса кроз све дане живота свога.

Амин, амин, амин.

+ (1920)