Проповед оца Јосифа на Усековање Главе светог Јована Крститеља
Updated: Sep 13
На данашњи дан мученички је пострадао Свети Јован Крститељ, највећи од свих рођених од жена, што ће рећи најбољи човек од свих људи, најбољи од свих нас. Он, који је први осетио долазак Бога у телу, у лицу Господа Исуса Христа препознао је оваплоћену правду и истину Божију. И за ту правду и за ту истину он је положио живот свој.
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Браћо и сестре, у Цркви је то мало чудно што ми прослављамо дане упокојења, дане када су праведници положили живот свој за истину Божију, за правду Божију — што славимо дан њихове смрти. Ми не славимо смрт. Ми у Цркви славимо живот који су они сведочили и за то своје сведочење положили су своје животе.
На данашњи дан мученички је пострадао Свети Јован Крститељ, највећи од свих рођених од жена, што ће рећи најбољи човек од свих људи, најбољи од свих нас. Он, који је први осетио долазак Бога у телу, у лицу Господа Исуса Христа препознао је оваплоћену правду и истину Божију. И за ту правду и за ту истину он је положио живот свој.
И за Њега, то јест за Господа Исуса Христа, он није правио никакве компромисе. Није правио никакве компромисе са својом савешћу, али исто тако, у својој ревносној и ватреној души, није правио компромисе са лажима и неправдама овога света. Због тога он није могао да ћути. Он је разобличавао лаж, он је разобличавао неморал, он је разобличавао све оно што устаје на правду Божију.
Разобличио је Ирода за његово безакоње и за његову дрску прељубу. Он је угрозио свој живот и после тога је и пострадао. Сам Ирод је живео у прељуби и направио је тај потез у животу који, нажалост, данас многи покушавају да направе, вршећи компромис са својом савешћу и са Божијом истином.
Свети Јован Крститељ није то дао и јасно му је ставио до знања да се не може служити Богу и ђаволу. Не може се живети у прељуби и мислити да се на тај начин може и Богу служити. То је или-или.
Или смо са Богом или смо са ђаволом. Ако смо са Богом, ако смо у Богу, онда наш брак треба да буде светиња и треба да га чувамо као зеницу ока. И не треба да правимо никакве компромисе, нити да слушамо савете овога света: како је то у реду, како се треба препуштати томе, како треба проживети тај живот до краја, испити ту чашу сласти до краја, јер, јелте, другога живота, ако га има, он је врло далеко и никада неће бити толико сладак као овај наш садашњи.
Али не треба тако. Не треба се опијати вином страсти, вином овога света. Не треба празновати тим пировањем којим је празновао Ирод, којим је празновала Иродијада. И све оно што су они чинили, нажалост, тај пир и даље траје. Свет живи у том пировању, у тим забавама, у тим проводима. Свет се опија страстима, опија се тим тренутним насладама које обећавају човеку нешто трајно, нешто што ће испунити његову душу неком трајном слашћу, трајним животом.
Међутим, то траје само кратко. Кратко је трајао тај пир Иродов. Он је после завршио како је завршио. Кога год занима, може да прочита о томе како су завршили и он и Иродијада, како је прошао у том свом безумном предавању овоме свету, како је, опијен и помрачен, даље наставио и како се предао безумном заносу овога света који је дошао преко Саломије, ћерке Иродијадине, преко њеног магичног и хипнотичког плеса.
То је, у ствари, символ овога света који нас вара, који нас мами, који нас избезумљује. Он је избезумио Ирода, тако да је он, помрачен, дошао до убиства праведника.
Он је сам осећао, и како смо чули у Јеванђељу, да је немогуће убити праведника, да је праведник васкрсао, да је немогуће убити глас Божији у нама, да је немогуће убити савест, која је глас Божији у нама, која нам говори шта је исправно, а шта није исправно.
Он, убивши Светог Јована Крститеља, у ствари је убио своју душу. Пре тога је убио своју савест и на крају је завршио како је завршио.
Али то треба да буде свима нама за пример: да не вршимо компромис са овим светом, да не вршимо компромис са својом савешћу, да слушамо глас и сведочење Светог Јована Крститеља, да следимо за њим колико можемо, јер он нам сведочи истину Божију, правду Божију. Он сведочи ону вечну насладу Божију. А то није наслада овога света. То је, како Свети Оци Цркве кажу, трезвено пијанство.
То није пијанство овога света. То је пијанство благодаћу Духа Светога, које се дарује само онима који су припремили себе, који су очистили срца своја. За том истинском, трајном насладом, оном која никада не престаје, која није као ова Иродова, која траје само трен, а после долазе горчина и мука и јад — за том божанском насладом сви смо ми призвани, за њом сви ми чезнемо.
И непомјаник, једини непријатељ наших живота, противник Божији, противник људски, ђаво, он зна за ту нашу потребу и зато нас вара и мами сластима овога века.
Да ми не наседнемо на све те његове понуде, да не наседнемо као што је Ирод насео, већ да слушамо глас истине, да слушамо глас правде, да гледамо у пример Светог Јована, онога који нам сведочи Саму оваплоћену Истину. И да, управљајући живот свој том Истином и исправљајући у нашем животу све што није у складу са том Истином, живимо у Цркви, живимо на овој гозби и пировању, али Божијем — на Божанској Светој Литургији, која је, у ствари, један предукус Царства Небескога, које већ сада и овде, у мери у којој ми себе припремимо, постаје Божанска вечера, Божанско празновање.
И да се удостојимо, молитвама и заступништвом Светог Јована и свих светих, да наследимо и вечно Царство, да уђемо у то вечно Божанско пировање, Божански празник који никада неће престати, и који је, у ствари, Сам Господ наш Исус Христос, заједно са Његовим Оцем и Пресветим, Благим и Животворним Његовим Духом, сада и увек и у векове векова.
Амин.
Comments