Старац Емилијан Симонопетритски: Рај и наше место у њему

Заједничарење са Богом јесте дело сваке особе која воли Господа. Нека сваки верник размисли о овоме и нађе у томе олакшање за свој духовни живот, своју духовну каријеру, да тако кажем. У сваком послу који обављамо, на нашем животном путу, код куће, свуда, наша душа је најважнија. Ја одговарам на Божји позив и следим Га. Бог, одговарајући на мој позив, улази у моју душу.

Као што кажу Свети Оци, имамо право да служимо само једној ствари – потреби. Шта је потреба на језику Цркве? Ви сами знате да су моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном (Дела апостолска 20,34), каже апостол Павле. Он мисли на дужност коју је имао пред Богом, обавезу коју је наметнуо себи у Цркви, да сам буде Црква.

Оно што је корисно за мене, за мој живот, јесте оно што преузимам на себе ради Бога. Тада ће Он, као по мом позиву, доћи на мој позив у било које доба, кад год Га позовем, и испуниће све што Га замолим. То је радост заједничарења с Богом, моја веза с Њим.

Заједничарење са Богом јесте дело сваке особе која воли Господа. Нека сваки верник размисли о овоме и нађе у томе олакшање за свој духовни живот, своју духовну каријеру, да тако кажем. У сваком послу који обављамо, на нашем животном путу, код куће, свуда, наша душа је најважнија. Ја одговарам на Божји позив и следим Га. Бог, одговарајући на мој позив, улази у моју душу. Ја сам територија где се одвија комуникација између човека и Бога. Дан и ноћ, пуштам Бога унутра и пуштам Га напоље. Као што смо истовремено у рају и улазимо у њега, тако Бог може да уђе у нас, да нас напусти и да поново уђе у нас.

Према Василију Великом, када човек често прима причешће, он нема један, већ много живота. Тако нам Бог долази изнова и изнова, и ми улазимо на врата раја изнова и изнова.

Као што знате, тек након појаве змије Адам је сазнао шта значи бити одвојен од Бога. Пре тога, веза човека са Богом била је непрекидна. Змија је дошла да уништи рај, да уништи заједницу са Богом. Али човек је поново пронашао рај. И неопходно је, колико год можемо, да одржавамо континуитет ове небеске заједнице са Богом у нашим животима.

Тамо, на небу, налази се град који представља наше пребивалиште. И граду није потребно сунце нити месечина да га осветљавају, јер га слава Божија осветљава, а његова свећа је Јагње (Откр. 21:23). Шта то значи? Више нема дана ни ноћи. А шта су дан и ноћ? Разрушење, смрт, несрећа, пораз. Укидање дана и ноћи представља крај њихове смене и почетак бесмртности. Тамо, на Небу, нема ни сунца ни месеца. Али постоји један свесјајни Бог, Кога носимо у себи, бескрајни дан у који смо ушли чим се Небо отворило за нас.